[0:01]Hej, hej, hej, Niko Kolaz. Hej, hej, hej, samo lekcije. Pogrešan put, stoji prvi pravac vrata, jer sam šampion neuspeha, prvaka.
[0:47]Dragi naši gledatelji, evo nas u Milanu. Evo nas u gradu mode i gradu nogometnih uspjeha.
[0:58]Jedan od naših sugovornika je u ovom gradu za jedan od ova dva kluba osvajao skudete, Ligu prvaka, Svjetsko klupsko prvenstvo. Popeo se na sam Mont Everest nogometa. Idemo ga pronaći da čujemo njegovu životnu priču.
[1:42]Gorane, drago mi je videti te evo nakon ja mislim šest mjeseci zadnji naš susret je bio u Parmi. Nadam se da si dobro. Pa dobro sam već što i meni mi je čast što sam u vašoj emisiji. Predstavljaš li koje kilo nabacio? Ma nabacio sam jedno 8 do 10 kg nabacio. Radim, igram neki mali fudbal, idem sa biciklom, sa moji prijatelji u u Dženevi zato što smo ostali da da živimo u u Dženevi. Ali kako što si rekao nema to adrenalina, nema svaki vikend sad posle sad svaki treći dan igrali utakmicu, to važni utakmice. Nema karantina, nema pritisak i jednostavno sam sam se opustio da i da i svaki dan sad da da radim. Kad nema što pritisak sigurno pojedeš malo, popiješ neku čašu vino. Ideš izađeš sa prijatelji i to je. Naravno da je da sam malo gojiu, ali to je to.
[2:45]Hajmo se vratiti na prve tvoje nogometne korake na Strumicu. Tako je. To je gradić koliko ima stanovnika otprilike? Strumica je mali grad sa 60.000 stanovnika, istočno od Makedonije. Jako blizu Bugarske granice. Jako blizu da Bugarske granice blizu Petrić, Bugarski Bugarski grad. Ali ima fudbal, ima klub što postoji više 100 godina. Evo sad. To je Belasica, tako? To je Belasica, klub ima sada slavio stogodišnji rođendan. Počeo sam tamo na 10-godišnju uzrast i to da ti recimo kako sam počeo ne može da ti se da ti se vjeruje. Ja sam išao na igrao fudbal, stvarno volio samo fudbal a za mene samo lopta je bila moj moj hobi bio lopta još. Jedina igračka. Mali jedina igračka, da. I išli su moji drugari iz kuće da da živimo tamo i oni govore hajde da idemo ni da se upišamo za fudbala. Kore hoćeš ti da dođeš? Oni su bili dve godine veliki od mene. A, dve godine stari. Imali 12 da stari, stari od mene.
[3:55]I dobro govorim doću ja da gledam kako vi trenirate i vraćam se kući. I oni počeli, idemo tamo, počeli oni se zapisali. Znaš ranije kako bio, moraš da te zapiše ime, prezime, sve to i počeli da trenira. Ja zastaro na stranu, uzeo neke lopte. Imao je ostala je jedna lopta i gori dok oni treniraju ja ću. Da se zabavljaš malo. Da se zabavljam da, da. Ja počeo da žongliraš. Da žongliram, da da radim neke finte i me vidi trener i dolazi. Treba on ima on 100 100 klinaca ima. I dolazi kod mene i gori kako se zoveš? Ja govorim Goran. Hoćeš ti da treniraš fudbal? Ja govorim ne znam treba da pitam tata i mama, znaš. Fenomenalno. Da, da i on gori, hajde sutra čekam te ovde, idi kući, pričaj sa mama i tata, ali prvo dođi malo ovde. Pred svi gori da pokažeš kako ti žongliraš. I ja me gledi svi deca zastarija počeo tuptuptup, gori, vidi kako se žonglira. Tako treba te svi da radite, a ja kad sam počeo nema ja i kući to ispred po celi dan, znaš. Koliko si imao tad godina? Koliko je to? Imao 10 i 11 godina. 10 i 11. Kod mene u kući nismo živeli sa tata i na tata njegovi njegovi mama i tata. Moji deda, nismo imali ni ni pare za lopte. Mi je radio od ove novine. I kupuje novine, mi radio kao lopta i mi daje, zato što ja sam hteo sam hteo samo sa lopte. I tako počeo od ove od novine, ovako napravio lopta i ja počeo da. Zato tehnički si bio. Zato tehnički sam bio da da pravu svu tehniku. Neverovatno. Da, da. I onda ulaziš u, da.
[5:28]Ulaziš u trenažni proces u Belasici. Skočio je ovaj pionire i kadete odmah. Znači kvaliteta je bila očita, odmah ste prebacili. Da, da. I igrao sam ja sa dve-tri godine veliki. Na 15 godina ušao u prvu ekipu.
[5:46]Belasica tad je bila serije, drugu ligu. Dobro. Drugu ligu. Dobili smo prvenstvo i od ove moje generacije nismo imali jedno najbolje generacije u Makedoniji to.
[5:59]Ako sam dobro shvatio bio je nekakav turnir na kojim su bili skauti Intera koji su primetili ovoga tvoj tvoj skill, tvoj tvoj potencijal i kvalitet. Da, da. Došli i ni ove generacije šta sam ti pričao, 83., 82. Gazda na na Belasice bio pokojni sad Vančo Takovski. Doneo nam na turnir u Vijađo. Mhm. Nismo bili u grupu sa Peruđa, Bari i jedno argentinsku ekipu, ali odigrali stvarno fenomenalan turnir u Vijađe. Ja postigao na tri utakmice pet gola. Bio je puno puno menadžera i dolazili su svaki dan menadžeri u hotel. Prvo ovaj predsednik nije hteo da da priča kao. Tražio milione, znaš što kako kod nas. Jasno, jasno. Gori, nije on za Inter, on je za Real Madrid, za Barcelonu. Odmah. Da, da. Ja imam ja klinac 17, 16 godina. I u tim, u tim trenucima da li si imao nekoga ko ti je bio podrška, netko kome si verovao, nekakav agent, nekakav prijatelj, ne znam što god, neki savetnik. Nisam, Mario, nisam imao agenta, sve sve za mene odlučuje odlučuje ekipu, predsednik, klub, predsednik kluba. Znači prilikom ovog transfera iz ovoga Makedonije u Inter, ti zapravo nemaš nikoga s kim bi porazgovarao, nego si faktički u rukama predsednika koji odlučuje o tvojoj sudbini. Tako je. Ma da, ona i to Ako gledam od danas, ako gledam od danas šta se događa to je Ma danas je klinac od 8 godina ima ima više menadžera. To je sve se to sve se promenio. Ne, za mene od od odlučio je klub i moj i moj kući. Mama gori, šta ćeš u Milano? Kako što? Šta Inter? Kao ti treba da završiš školu, još ti si završio srednju, ti treba da da ideš u školu. Tata vole fudbal. Znači on je bio vaga. Tata vole puno fudbala. Oni je da. Gori hajde neka proba mali, možda ga vrati od deča, on u Intera znaš, u Mali. Vraćaće se za godinu dana sigurno. Znači nisu roditelji uopšte. Štedeli nikakva očekivanja nabijali. Ne, ne, nikad nisam imao od mojih od mojih pritisak. Zato što kad sam igrao ove mlade kategorije rekao sam mu na tata nemoj da dolaziš da gledaš. Kao, jednostavno mi je ugodno da da te gledam tamo kao da igra Goran sa privilegije, znaš, igrao sam ja za starije. Da, da. I gori, neću. Nemoj da dolaziš, govorim. Bolje ti je sedi kući. I stalno se krio neko. Da, da. Da gledam kući sa strane, da.
[8:31]Dolazak u Inter iz Strumice, ovaj deo je meni jako interesantan. Znači dolazak iz Strumice u Inter iz jednog malog nogometnog mjestašca u jedan tako veliki klub. I kakav je tvoj osećaj u tom trenutku bio? Jer velika većina se izgubi igrača, klinaca, razmišljajući to je to, vau, ja sam svoje napravio. I ne želi ići na posudbe, nego smatraju nerealno da u tom trenutku mogu konkurirati. Međutim ti biraš totalno drugi put. Ti se vraćaš u Speciju u serije. To je bila treća liga. Treća liga, tako je. Da li je to, da li ti je neko pomogao pri odluci? Bio je došao ja kao klinac u Milano. Dođeš u Milano, znaš da je metropola. 18 godina, klinac, potpisao za Inter. Ja kući sam išao, imao ti reci mi ovako predsednik me mi me poklonio svake nedelju ili mesec dana gori evo ti za za da da kupiš kopačke. Nisam imao ugovor profesionalni i da da uzmem da uzmem platu. Posle dolaziš ovde, napraviš ugovor pet godina. Za klinac ugovor, dolaziš u Milano 18 godina. Ali ja sam hteo da živim odmah to rekao na predsednik da traži od Intera da živim u internat. Mhm. Da mi nađe profesor, imao sam profesor iz Srbije. Šest meseci išao u školu, svako jutro me nosio u školu da govorim moram da naučim jezik. Da. Spavam tamo, jedem, treniram sve u bazu. Ja godinu dana nisam, da ti reci najiskrenije nisam poznavao ni jednu diskoteku, diskoteku Milano. Nedelju je bio dan da idem da gledam prvu ekipu. To godinu je bio Ronaldo. Stari Ronaldo, Luis Nazario de Lima. To top, svaki četvrtak išli su ni četiri-pet klinaca iz omladinaca u prvu ekipu. Znaš šta znači svaki četvrtak odigraš neke utakmice sa neke iz četvrte, pete lige. I stalno u prvu ekipu bio je. Koji još bio od igrača? Kooper je trener. Bio Kooper trener u prvu ekipu, da. Kooper. Da, bio je Sidorov, bio Vijeri. Bobo Vijeri. Bravo, bio je Vijeri, Ronaldo, imao je Inter stvarno top, top ekipu. Zastrašujuću kvalitetu. Jedan put kad su zvali da idemo na ma četiri-pet u prvu ekipu da treniraš da igraš sa Ronaldo. Govorim Goran još ništa nisi u redu. Treba da još da radiš puno za da možeš da igraš na na San Siro kad išao onu u nedelju da gledam utakmicu. Bio je moj san, gori, da li jedan dan mi se ostvari san da da igram ovde na San Siro. I to je to.
[11:15]Da li je to najbolji igrač koji si igrao? Ko je po moje, da.
[11:21]I ja sam da trenirao sam sa prvu ekipu kad je on je bio u top. Pa posle se povredio, koleno. Pa posle pred da se vrati na teren došli su nama da trenira jedno dva meseca. Trenirao sa Primavera, sa omladinci. Igrao sam sa nama utakmicu. Igrao tri-četiri utakmice da. Znači Ronaldo nije bio problem da se vrati i da igra za Primeru. Ronaldo je dolazio sa nama da on odigrao tri utakmice, sad se sećam dobro sa Vicenca, dao je dva, dva gola. Dolazio si se ponašao, da raci. Kako ste dečki, sve dobro, he, danas dobijamo, moramo da dobijemo danas. Znaš što je? E, to mi ostaje. To je se desio pre 20, pre 20 godine to je pre snažna poruka. Da, ali se sećaš stvarno je bio. Ja sam igrao protiv njega i za mene je ono. Ovak, strašan, to je top. I žao mi je bio što puno imao imao povrede, ali bio je ko čovek je bio stvarno za nama mlade je bio pravi primer. Motivirajuća priča. Motivirajuća da, tako je. Sama činjenica da se vratio i da igra za mlađe je ono. Tako je. Nismo imali stvarno nismo imali vrhunski omladinski ekipu. Imao je Martins igrao napred. Osvojili smo posle 25 godina Inter omladinci osvojili osvojili skudeto. Nismo dobili Vijađo. Vijađo je bio turnir što jedan od najvažnih turnira u Evropi. Dobili Vijađo. Imali smo stvarno jako omladinsku ekipu. Dobro, ali donosiš odluku, vidiš da nemaš tu, nećeš imati dovoljno minutaže. Donosiš odluku da se vratiš i da igraš seniorski nogomet u Speciji. Ja sam potpisao ugovor, prvi moj menadžer je bio Silvano Martina. Mislim da ga poznaješ. Između ostalog i agent Bufona. Bravo, ga poznaješ da. Ona je potpisao ovde sa njega i jedini što je pričao na na naš jezik i govorim da se razumemo to sve, dobar je na početak, da. I on me zvao da za Speciju, za treću ligu. Ja govorim treću ligu je u to perioda bio bio jaka liga. Ja imam 19 godina. Inter pričao i direktora Intera, gori, bolje, a išli su od od ove omladinske ekipu, išli osam od nama u Speciju zato što je imao 50% od. akcija gazda bio Morati u Speciju i nama šalju tamo. To je bio kao sesterski klub. Bravo, ima pet da, da. I nama osam šalju od ove ekipe što smo osvojili prvenstvo šalju u treću ligu u Speciju. Ali mislim za mene to je bio to je bio pravi potez. Da igraš sa seniori, treću ligu je bio tuča, taktika, to je bio pritisak imao puno. Specija je bio svaki utakmicu imao po 10, 15.000 ljudi. Svake nedelje imao derbi, kao Piza, Kremonese, Karareze. Da, ali velika većina, velika većina igrača u tvojoj situaciji ne bi uopšte prihvatila da se vraća tri koraka ispod i da ide u rizik da se vraća u treću ligu. I mislim da je ta odluka fenomenalna jer je snažna i poruka je li svim klincima koji slušaju ovo. Ma tako je, tako je. Treba, to ti je to za mene je bio veliki veliki iskustvo treću ligu. Kao i utakmice stvarno su bile utakmice jače, ali ušao si u ovaj nogomet u u veliki nogomet sa sa profesionalnim ljudima. Igranim ljudima koji znaju i tu čuči prava. Tako je, tako je. Šta imaš na na publiku po 10, po po. Imali smo Piza, Specija 20.000 je bio Piza. Imaš opet neki pritisak osećaš. Tako je. Adrenalina. Nije omladinski omladinski fudbal nismo bili šampioni, nema ne dolaze samo menadžeri da gledaju i neki direktori iz kluba i roditelji. To je bio. Počeo treću ligu, stvarno mislim da sam dobio puno iskustva i počeo više sam da da razmišljam u u u ovaj u u profesionalni profesionalni fudbal. Da igraš na rezultata, da treba da kad ne ide stvari kao što treba. Ima pritisak od od publiku, od navijače, kontestacioni kao priča ovde u Italiji. I posle to zvao me Silvano Martina. Gorim imaš ponudu Ankona serija. Pa gori čoveče kako serija? Serije A gori, idemo u serije B, pa posle serija. Ma ne, gori, Ankona samo što ušlo u u prvu ligu. Gori te traži i moj ja mislim da treba da ideš. Gorim ako ti misliš da treba da idem, nema nikakav problem. Ali ja mislim da još nisam spreman za serija. I dalje si skroman i dalje si, znači. Da, da, da. Ja išao u Ankonu, da ti reci najiskrenije nisi znao sam da na početak da neću nikad igrati. Zato što vidim ja imao Ganc, imao Umner, imao Pođi. Znači snažna momčad, da. Tako je. Ima momčad što su više imali po 150, 200 utakmica u u serija. Serija. Ja išao na pripreme, sve dobro, znaš, klinac ideš ti. Trčiš 100 puta više od od svije. Borba, borba, borba, ali ja nikad. Prvih 18 kola sve sam bio na tribini. Znaš da ranije smo išli 18, 18 na klupi. Da, da. Zato što kad smo mi igrali, ne. Otišao je Dželjo Rosi, trener je. Išao u Turskoj. Da, da, da. Mi me zvao, gori, Goran imaš ponudu od Đenove. I u Đenovi. Znači to je, znaš, kad dolaziš iz Intera u u Đenovi. Ma ja nisam hteo da da igram za Đenove. Nisam hteo. Da, da, da. To je bila treća liga. To je, da. U Đenove ja kad sam stigao, imao sam tri-četiri ponudu, Palermo, Udineze. Udineze. Da. Da, da. Znaš Udineze je bio jako jaka ekipa. I meni menadžer gori, Goran, ako idemo u Udineze, ne možeš da igraš. Udineze je bio top ekipa. U Udineze je bilo di Natale, onaj top, Di Natale. Da, da. Di Natale. Di Natale i ja sam se vratio za godinu dana ja sam bio na pozajmicu. Kad su me prodali Udineze ja sam dao 10 gola. Ja gola. Znači u u u Đenovi. Da. Ja sam se vratio, gori, Goran ti si ovde sad za stalno u Udineze. I to ti je bila jedna od najvažnijih sezona u tvojoj karijeri. To mi je jedna od najvažnijih sezona u mojoj karijeri. Ja sam dao 10 gola u Udineze. Da, da, to je u Udineze. Da, da. Di Natale, Di Natale, Di Natale. Da, da, da. To je, to je bilo u Udineze. To je bila prelepa sezona. Odigrao ja odlično i. Hvala vam na razgovoru. Želim ti puno sreće u životu, u poslu i u ovom što si se uhvatio u Akademiji Pandev. Hvala vam puno. I ja vama.
