Aleksandar Popović ,,Pepeljuga"

[0:00]Aleksandar Popović, Pepeljuga, odlomci. Očekivano nezahvalno srce. Otac: A ako Pepina ipak ne nađete viklere, ona će se osetiti tužnom. Pepeljuga: Što jecaš tatice, kad će oni sigurno naći da kupe viklera. Otac: A ko kakva sreća ako nađu. Ja sam rekao nek uzmu zlatne ako nema plastičnih. Neka uzmu srebrne, nek uzmu brilijanske, samo neka uzmu. Moje je srce odviše meko. Ne mogu izdržati kada Pepina plače. To me štreca. Pepeljuga: Ti imaš puno briga tata. Zato ja pazim da ti ni na senku ne stanem. Da učinim samo ono što je tvome srcu drago. Otac: E Pepeljugo, drugo si ti. Ti si moja prava kći. Kad ti plačeš ja to baš i ne uzimam srcu. Tja, znam, možda si legla u pepeo pa ti je trun gari upao u oko. Nije greda, izleći će suzama. Pepeljuga: Trn iz oka hoće tata, ali tuga iz srca. Otac: Kakva tuga? Pepeljuga: Ah. Otac: Nemoj se čepiti. Pepeljuga: Eh, tuga za mojom pravom mamom tata. Otac: Nemoj se maziti Pepeljugo. Pepeljuga: Eh. Otac: Ma znaš da ja to ne volim. To je neozbiljno. Pepeljuga: Dobro tatice. Otac: Tvoja nova mama je prema tebi dobra baš kao da je prava. Ili hoćeš reći da ti je malo ono što ti ostaje da pomažeš iz Pepininog i Rozinog tanjira. Pepeljuga: Ne tata, neću ništa reći i uvek ću ćutati. Otac: Nećeš ništa reći, ali ćeš se natuštiti kao jesnje vreme. Ti sve radiš meni iz inata. To mi je hvala. Trudiš se da me što više na sekiraš da i ja što pre umrem. Ne tata, ne tatice, molim te. Pa gledaj ja se smešim tata. Otac: I to si našla da baš danas da se kreveljiš. Ni pet ni šest. I to baš danas kad će na dvoru biti bal na kojem će mladi princ izabrati za sebe nevestu. Pepeljuga: Ooo, to je kao u romanu. Otac: Ne uzdiši Pepeljugo. Raduj se, pomisli možda ćeš baš ti postati princezina sestra. A? Pepeljuga: Aaaa. Poljuljana carevina. Car dolazi u pratnji ađutanta i generala. Hodaju kao mornari na palubi broda koji se ljulja. Car: Na čemu se drži ovaj patos generale kad se ovoliko uvija? General: Sa strane na štrumfovima vaše veličanstvo. Ađutant: Napipa sredinu i skače po njoj. U sredinu smo ubacili stari madrac sa tavana kao pojačanje Vaše Veličanstvo. Car: I sam naiđe na sredinu, pa odskoče. Zar se to odozdo nije moglo malo bolje podupreti da ne federira? General: I on naiđe na sredinu, pa odskače sa njima. Podupreli smo vaše veličanstvo, portfišima i motkama za podupiranje veša. Car: Kakvi začarani zamci s duhovima i kuće straha sa slepim miševima. Naš rasklimatani dvor je atrakcija prvog reda. Ađutant: Da, ovaj vaše veličanstvo, ali hoće li ziher nadle i ostali lako otkačivi materijali izdržati pod pritiskom? General: Dvor se iz temelja ljulja vaše veličanstvo. Ađutant: Potporni zidovi pucaju vaše veličanstvo. Car: Epa, ko ima slabe živce, taj nije pristao sa mnom. Ja volim vratolomije i uzbuđenja. Nisu noge Kitnikes. Napred ulaze Pepina i Roza sa kalupima za Kitnikez na nogama. Vuku noge, stenju, cokću, posrću. Za njima ulazi maćeha. Maćeha: Jesu li vam se smanjile noge kćeri moje lepe? Pepina: Uf uf uf. Ukrutile su se mama. Roza: Prsti nam se crvene kao mladi krompirići. Joj. Maćeha: Epa to je za vaše dobro, kćeri moje. Hodajte u kalupima od Kitnikeza. Vežbajte. Morate se napeti da izdržite. Pepina: Jaoj, jaoj, jaoj. Maćeha: Vi nemojte pred Carem i Princom da se mrštite, smrčate, stenjete i cokćete, nego samo vičite taman. Pepina: Komotno. Joj. Roza: Kao Salivenom. Uf. Pepina: Pasent, joj. Roza: Kao da je na nozi pravljeno. Oj uf. Pepina: Gde li je sad onaj ćutljivi tata. Jedva čekam da ga se otarasim i njega i te njegove musave Pepeljuge. Tata. Roza: Sakri tatice Pepeljugu pod korito da se princ ne bi razočarao u našu kuću kada ugleda njene dronjke. Kao artiljerijski dvoboj. Pepeljuga klekne, otac je poklopi koritom i odozgo sedne na korito. Na vratima se pojavljuju Car, Princ sa cipelicom, Ađutant i General. S druge strane tiho i stidljivo dolazi Roza. Maćeha pusti Pepinu koja se zaljulja i stenje od bola, ali se ipak na silu nasmeši. Ađutant: Još samo za konjski nokat i magareće uvo, pa će gospođici Pepini cela noga bez pete stati u cipelicu. Šta mislite da je ne mučimo za to malo? Princ: Molim vas ađutante. Poštedite gospođicu, gospođičinu nogu u i bajnu cipelicu. Cipelica će prsnuti, a gospođica će dobiti žuljeve ako i dalje uporno budete nastojali da takvu majušnu cipelicu ugurate u tako veliku nogu. Pepina: Padnu u nesvest. Jaoj. Car: Stanite, stojte. Gospođica se onesvestila. Maćeha: Vaše veličanstvo, moja se Pepina onesvestila od razočarenja. Gorkog razočarenja. Cipelica je Pepini po meri, samo je Pepina malo porasla od juče. Jao, da znate što ona brzo raste. Car: Izvinite draga moja damo, ja vas razumem, ali ne ženim se ja, nego se ženi moj sin. Žalim slučaj, ali on ima reč. General: A možda može gospođica Roza što nju zaobilazite? Roza: Ne, generale, ne i ne. Ja cipelicu nisam izgubila i neću da padam u nesvest od bola samo za badava. Kvit. Maćeha: E moja Roza, Roza. Baš si bistra kao Boza. Otac: Najednom ustane s korita na kome je mirno i odsutno sve do tada sedeo i stane pred cara. Moram vam reći da u ovoj kući ima još jedna devojka, moja kći Pepeljuga. Brzo priđe i podigne korito ispod kojeg je na podu klečala Pepeljuga. Evo izvolite. Ustani kćeri. Pepeljuga stidljivo ustane. Princ: Da, to je ona, kraljica moja. Pepina: Ne dam, iz inata ne dam. Zar dronjava Pepeljuga da postane princeza? Pa ja bih pukla od muke. Neću da dam, baciću je u bunar. Jurne. Car: Držite je. Svi jurnu. Gužva kao da igraju šuge. Princ: Sprečite je. General: Opkolite je. Otac: Vraćaj tu cipelicu čupava Pepino. Pepina: Zaprepašćeno i uplašeno. Tatice. Tata. Otac: Istgne joj iz ruke cipelicu. Da, tata, jesam, ali nisam samo tebi i Rozi kao što sam do sada bio. I Pepeljuga je moja kći. Ja se stidim što prema njoj nisam bio dobar kao tata. Prilazi caru sa cipelicom. Vaše veličanstvo, ja se stidim što sam dopustio da Pepeljuga ide u pocepanoj haljini. Ne može ni jedan dobar tata dvema ćerkama da kupi sto haljina, a trećoj ni jednu. Car: Pa to je strašna nepravda. Ja ću već sutra izdati naređenje da se u celoj našoj zemlji ne sme praviti razlika među decom ni u čemu. Otac: Brzo se sagne i obuje Pepeljugu cipelicu. A cipelica, vaše veličanstvo, pogledajte. Stoji kao da je nikla na Pepeljuginoj nozi. Princ: Kraljica moja. Pepeljuga: Prinče moj.