BOJ NA KOSOVU (1389)

[0:00]Samo Kosovo. Zora sviće. Joj brate, nema šanse kroz ovo da prolazim trezan. Izvinjavam se svima koji su ovo hteli da puštaju u školi, ali jednostavno je specifična situacija. Poštovanje, dobrodošli nazad na ozbiljne teme. Danas obeležavamo tačno 630. godišnjicu i nekoliko dana od istorijski verovatno najznačajnijeg i najkultnijeg događaja za naš narod. Boj na Kosovu. Ova bitka je definisala srpstvo, a zajednička patnja nas je ujedinila u borbi protiv tiranina i postala glavni motiv u razvoju srpskog nacionalnog identiteta. Ne samo što je bitka bila ključna za Srbiju, ovaj događaj zapravo bio i od ogromnog značaja za celu Evropu koja je strepila od prodiranja islamske države na kontinent. Ova priča ima i legendarne zaplete i nesuglasice zbog kojih sigurno može da izazoveš tuču u kafani i dan danas. Da li smo bitku pobedili, izgubili ili je nerešeno? Da li je Vuk Branković zaista izdajnik ili da li je Miloš Obilić spojler alert zapravo sam ubio Murata? Pošto je već predugačak uvod, hajde da krenemo ispočetka. Obavezno subscribe-ujte Janičari ne bi oteli. Idemo. Nedavno smo pričali o Nemanjićima i raspadu srpskog carstva, pa hajde da nastavimo odatle. Dakle, Srbija u teškom kanalu. Rascepkana je na milion delova od strane milion bogatih, međusobno zavađenih vlastelina koji su samo hteli da se osete moćno i nisu razmišljali o većem dobru. Lepo je videti da su nam vrednosti uvek bile i ostale na mestu. Ovakvo stanje u Srbiji je dalo nadu Osmanlijama da će konačno moći da prodru u Evropu, ali ne bez žestoke borbe. Svesni opasnosti, Vukašin i Uglješa Mrnjavčević, velikani koji su držali možda i najjaču srpsku državu u tom trenutku, se zaleću na Turke u bitci kod Marice 1371. Ovde je naš narod pretrpeo stravičan poraz. Na prevaru doduše, al' nemamo vremena za to. Izgubio mnogo vojnika, a samim tim i moć za buduće pohode i odbrane. Oba Mrnjavčevića su poginula. Smatra se da je zapravo ovo bila presudna bitka za budućnost Srbije i da smo pobedili ko zna u kom smeru bi naša istorija otišla. Što mi daje ideju za video. Hm, može, 5.000 lajkova i pravim to. Elem, mada dodatno oslabljena, Srbija je i dalje predstavljala glavnu pretnju po turske ambicije na Balkanu te Osmanlije nisu žurile da se šire dalje, već su zauzeli par srpskih zemalja za vazale da bi prikupili novac za buduće pohode. Tako su se prvo smestili tu gde jesu i skupljali kintu od njih. Sve to naravno spljačkanje okolnih srpskih teritorija. Prvo su te bljačke bile neozbiljne, pa su onda postajale sve češće brutalnije da bi na kraju prerastle u pravi konflikt. Do 1386. Turci su se nakupili keša za pravi rat. Te godine osvajaju Niš, ali ne uspevaju da prodru dalje zahvaljujući srpskim pobedama kod Bileće i Pločnika, što nas dovodi do 1389. Ah. Turska vojska se do sad već opasno naoružala, ali ni srpska strana nije sedela skrštenih ruku. Knez Lazar, vladar diskutabilno najmoćnije srpske države u tom trenutku, Moravske Srbije, je pokušao da okupi vladare ostalih srpskih država oko zajedničkog cilja. Kao neki vid koalicije, je li. Ali su na poziv odgovorili samo Vuk Branković. Velikan koji je držao Kosmet i Vojvoda Vlatko Vuković, najsposobniji vojskovođa kralja u Bosni, Tvrtka Prvog. Razlozi za ovakav slab odziv su bili pod jedan, strah srpskih velikana od moćne osmanske vojske i pod dva, generalna netrpeljivost prema knezu Lazaru često iz ljubomore. Kao i uvek, lepo je videti da smo ujedinjeni u najbitnijim trenucima. S druge strane, imamo Turke koje je predvodio Sultan Murat Prvi zajedno sa sinovima Bajazitom i Jakubom. Sa ovako dugim pripremama i velikim imenima u igri, bilo je jasno od kolikog je zapravo bila značaja ova bitka. Celoj Evropi je bilo u interesu da hrišćanstvo ostane netaknuto na kontinentu, a proboj Turaka na Balkan ta ideja bi pala u vodu. Sve oči bile su uprte na Kosovo polje i Sudnji dan je došao. 28. jun 1389. Ovde, kao što znate, postoje mnogi scenariji zbog manjka konkretnih dokaza, a mi ćemo se standardno držati onog najrealnijeg, ali i naravno budite svesni da ovo što ovde kažem ne mora da je 100% istinito. Svakako ćeš da iskidaš ovu lekciju na času, tako da opušteno. Ono što sigurno znamo je da se bitka odigrala na Kosovo polju, nedaleko od Prištine. 15. juna po starom kalendaru, odnosno 28. po novom. Na desnom krilu znam da je ovo naša leva strana, ali je desno krilo gledano iz ugla naših vojnika. Na desnom krilu bio je Vuk Branković. Na levom Vlatko Vuković. S druge strane imali smo Sultana Murata sa starim sinom Bajazitom na turskom desnom krilu i mlađim Jakubom na levom. Suparnici su imali skroz suprotne taktike. Kod nas je u prvom redu bila konjica, a iza pešadija, dok su kod Turaka prvi red zauzeli strelci, pa je onda išla pešadija i tek na kraju konjica. Srbi su imali između 12 i 30.000 ratnika, dok su Turci imali između 27 i 40.000. Bitka počinje 8 ujutru, što je zaista rano, ali na muci se poznaju junaci. Turski strelci izleću i gađaju srpske trupe morem strela. U istom trenutku srpska konjica se zaleće i lagano gazi sve te strelce, ali se njihovo prodiranje usporava kod neprijateljske pešadije. Dovde manje-više nema nesuglasica, osim što neki kažu da smo se i gađali topovima, al' ni jedni ni drugi nisu mogli da dobace jer pa mislim 14. vek, topovi su i dalje sranje. Elem, Vuk Branković je imao mnogo uspeha protiv Jakuba i toliko ga je potukao da se turski centar u kome se nalazio sultan skroz otvorio za recimo neki atentat, na primer. Mada ovde postoji mnogo različitih teorija, uglavnom se veruje da tad jedan legendaran srpski vitez, Miloš Obilić, iskoristio priliku i ubio sultana Murata. Kao kaznu, Obiliću je odmah odrubio glavu. Neki kažu da je Obilić sam izvršio atentat tako što se pretvarao da se preda Turcima, kad ono boc. Neki kažu da je leteo sa još 11 ortaka, dok neki turski izvori čak kažu da je Murat ubijen pred kraj ili posle bitke kad ga je neki srpski vojnik koji se pretvarao da je mrtav ubio. Pih. Ajde mi da se držimo ovog najrealnijeg gde je ubijen u toku bitke. Zašto to ima najviše smisla. Do tog trenutka Bajazit se borio protiv Vlatka Vukovića i nije mu išlo baš najbolje. Vlatku je u jednom trenutku toliko dobro krenulo da se on odmah prokurčio i slao glasnike nazad u Bosnu da proširi svima da su pobedili. E sad, nakon Muratovog ubistva, sluge obaveštavaju starijeg brata Bajazita o očevoj smrti, što Bajazitu odmah otvara priliku da preuzme titulu sultana od oca. Pauza. U turskoj kulturi, sinovi sultana su se odmah po očevoj smrti uvek borili za presto. Dakle, nije najstariji sin uvek bio naslednik titule, već onaj koji preživi. Znajući to, Bajazit naređuje da njegov mlađi brat Jakub bude ubijen pod izgovorom da mu je to kazna zato što je gubio borbu protiv Vuka Brankovića. Bajazit sada postaje neosporivi vladar Turske i uspeva da odbaci Vlatka Vukovića. Po mnogim izborima on je već uspeo da odbaci Vlatka ne znajući da je sultan ubijen. Ali meni deluje kao mnogo zanimljivija teorija da ga je motivisala očeva smrt i da je hteo da se osveti. Jebiga, romantik sam, ali često romantika nema veze sa istinom. U to ime. Vlatko je odbačen, a srpski centar ubrzo biva okružen sa desne strane, što dovodi do pogibije Kneza Lazara, ali mnogo, mnogo vojnika. Neki kažu da je ipak ubijen posle bitke. Istražite to sami da ne dužim. Dolazimo sada do najveće kontroverze. Vuk Branković napušta desno krilo. Fato video. Videvši situaciju, Vuk Branković, koji je uspešno potukao Jakubove vojnike, se ipak povlači iz bitke ne bi li sačuvao vojsku za neke buduće pohode. Neki izvori tvrde da mu je to lično Knez Lazar pred smrt naredio, dok neki kažu da je Vuk sam doneo ovu odluku. U našoj kulturi on je ipak okarakterisan kao izdajnik srpskog naroda. Ali da li je to zapravo fer? Ipak je sačuvao našu vojsku za buduće borbe, a i pre i posle Kosovske bitke on je uvek bio protivnik Turske. S druge strane, poznato je da je Vuk Branković merkao tron, te ga zato optužuju da je namerno dopustio da Lazar umre. Pa dobro, šta je ishod bitke? Ko je pobedio na kraju? Pa nemam pojma. Neki smatraju da smo mi pobedili, zato što smo imali daleko manje vojnika i stanovnika od neprijatelja i sama pomisao da smo ipak uspeli da nanesemo toliku štetu protivniku i ubijemo turskog sultana je dovoljno da se ovo proglasi srpskom pobedom. Doduše, verovatno Piru. U suštini, većina istoričara smatra da je ova bitka bila nerešena. Obe strane su izgubile previše vojnika i pod A obe strane su izgubile svoje vladare, što je vrlo kapitalna stvar. Međutim, za Srbe, Kosovska bitka je imala daleko veće posledice nego za Turke. Srbija ostaje bez moćnog vladara, ali s druge strane, kult njegovog žrtvovanja kao i žrtvovanja Miloša Obilića zarad većeg dobra i prikaz hrabrosti u borbi protiv daleko većeg neprijatelja i upotpunio srpski nacionalni identitet. Tursko napredovanje je usporeno, a u čast tome čak su i u Notr Damu zvonila zvona par dana nakon bitke. Doduše, 629 godina kasnije su tu vijorila i zastava nelegalne države Kosovo. Rado bih održao predsedniku Makronu časove istorije. Nek me zaprati na Instagramu, uradi to i ti. Vidovdan je zato postao jedan od naših najznačajnijih praznika i mnogi događaji su se simbolično odigrali na taj dan u našoj istoriji. Na taj dan 1876. Srbija objavljuje rat Turskoj, jedan od mnogih. Gavrilo Princip izvršava atentat na Franca Ferdinanda. Mada on nije birao taj datum, već je ovaj baš našao tada da se vozi po Sarajevu. Jebiga. I Milošević drži čuveni govor na Gazimestanu 1989. Posle Kosovskog boja, oslabljena Srbija je morala da vodi mudru politiku. Lazarev sin Stefan je zbog straha od nadiranja Ugara sa severa odlučio da postane turski vazal. Plaćao im je danak, ali je zauzvrat dobijao zaštitu protiv Ugara. Posle Bajazitove smrti Stefan se oslobađa vazalstva, ali ipak 1459. Srbija biva totalno osvojena od strane Turaka. Uh, to bi bilo sve za danas. Nadam se da ste nešto naučili i da ćete se lepo provesti u komentarima. Lajk, share, subscribe, zaprati me na Instagramu. Nemoj da su nam ovo najuticajniji ljudi na ovom našem napaćenom poluostrvu. Daj mi neku kintu na Patreonu, što su već uradili svi ovi divni ljudi. Sledeći video specijalu za 50.000. Može. Aj pozdrav. O jebi ti.