[0:00]Pomaže Bog poštovani gledaoci Hram televizije. Dobro veče i dobrodošli u novo izdanje Vrlinoslova. Treba da znamo da jedino život sa Hristom ima smisla. I nema tih životnih okolnosti i tih problema i tog vremena kada ne možemo i ne treba da živimo sa Hristom. Ako nam Hristos bude na prvom mestu u životu, sve ostalo će pre ili kasnije doći na svoje mesto. O lepoti života sa Hristom ja ću razgovarati sa visokoprepodobnim arhimandritom Kleopom. Oče Kleopa pomaže Bog dobro veče, dobrodošli. Bog pomog dobro veče i bolje vas našao. Hvala vam što ste izdvojili vreme i blagoslovite. Hvala Bogu, nek nas Bog sve čuva i blagoslovi. Kako vi naše poštovane gledaoce poučavate šta znači život sa Hristom? Kaže Sveti apostol Pavle: Ne živi više ja, nego Hristos živi u meni. Na Svetom krštenju, to su naši prvi koraci u crkvi, postoji pesma u kojoj idemo u krug svi zajedno i peva se, vi koji ste se u Hrista krstili, u Hrista ste se i obukli. Što znači, ako želiš da budeš večan, jer krug je simbol večnosti, želiš večno da živiš i da živiš u večnosti, moraš da se obučeš u Hrista i u sve ono što nam Hristos nudi. A to je nudi nam savršen život, nudi nam Carstvo Nebesko i nudi nam život u kome ćemo na neki način da pogazimo svoje datosti, to jest da pređemo, često puta da pređemo preko sebe i preko nekih svojih normi i da zagrlimo ono što je u stvari njegov put. Gospod Isus Hristos u Svetome Jevanđelju, ne obećava baš život lak. Jer i sam, jer i kaže često, u svetu imaćete nevolje, a ne bojte se ja pobedih svet. Što znači da mi na zemlji hodimo, ali Hristom živimo. A što je najvažnije, imamo mogućnost da zasapotnika na tom putu uvek imamo Gospoda našega Isusa Hrista, koji nas prati kroz svoje telo i krv, to jest imamo mogućnost da se obučemo i da se nahranimo njime u Svetoj Tajni Evharistije na Svetoj Liturgiji, jer tada nam se Gospod Isus Hristos daje ceo. I pravoslavni hrišćanin, to je fenomen našega pravoslavnog hrišćanstva i uopšte hrišćanstva, da čovek može neprestano da živi u zajednici sa svojim Bogom, i ne samo na duhovan način nego i čulno, to jest da može da ga opipa, da može da bude sa njim i da on živi u nama i da mi živimo u njemu. Jer kaže Gospod Isus Hristos: Ko ne jede telo moje, ne pije krv moju, niti ja boravim u njemu niti on boravi u meni. A ko jede telo moje i pije krv moju, ja sam sa njime i on je u meni. Znači postoji ta ta neprikosnovena zajednica, znači između nas i Hrista kroz Svetu Tajnu Evharistije. Sveti Porfirije kasoklavit kazuje da život bez Hrista nije život nego da je smrt. Pa kako bi vi naše poštovane gledaoce kojima to zvuči onako malo nejasno ili možda malo paradoksalno, kako je to život bez Hrista smrt? Gospod Isus Hristos je rekao, ja sam put, istina i život. Mi znamo kako je teško kada čovek ne može da pronađe pravi put, kada se izgubi. Onda kaže istina. Mi znamo koliko je teško i koliko je strašno kada čovek živi u laži ili kada je slagan od strane nekoga bližnjega. A kaže, put, istina i život, mi znamo kako je teško kada čovek ne živi, kada jednostavno smrt ovlada njime. Jer čovek i bez i pre smrti može da bude mrtav, a to je u stvari život bez Hrista. Bez svetlosti. Jer Gospod Isus Hristos u Svetom pismu kaže ja sam svetlost svetu.
[4:44]A život bez Hrista je život u tami. I Gospod Isus Hristos kaže ja sam čokot, a vi loze. Kako je to teško recimo da loza bude bez čokota. Tako da život bez Hrista je u stvari jedan život u mraku, život bez puta, život u laži i život u tami. A naravno nijedna od nijedan od ovih momenata koje smo pomenuli ni mrak, ni tama, ni smrt nisu ugodni. Tako da je život bez Hrista nije ugodan i nije lep. Na koji način Hristos otkriva život u svetlosti, svetosti, odnosno onaj život koji ovaj svet u kome mi živimo ne vidi.
[5:40]Pa za za Hrista su potrebne duhovne oči. Znači poseban potreban je poseban vid. Kaže Gospod Isus Hristos opet u Svetom pismu kaže, ako je telo, ako je oko tvoje zdravo, sve će telo tvoje biti zdravo. Znači da mi moramo da se učimo već od malih nogu uz pomoć naših roditelja, uz pomoć crkve, škole i svih onih koji nas edukuju da gledamo Hrista kao jedini spasnosni put. Naravno mi pristupamo Svetom krštenju i mnogi roditelji danas dovode svoju decu da se krste u crkvu. Ali pitanje je šta u stvari krštenje predstavlja današnjem roditelju? Da li jednu formu kroz koju mora da prođe i njegovo dete ili u stvari jedan spasonosni put koji pomaže tom detetu da spozna pravi put koji je put života u Hristu. Jako je tužno danas čuti recimo roditelji koji kažu, sačekaćemo da dete odraste pa neka ono izabere veru.
[6:53]U suštini to je onda stavljanje širokog puta pred život jednoga deteta, jer on može da izabere i ateizam, može da izabere neku sektu, može da izabere neki pogrešan put. Zato je Bog dao u stvari roditelje da svoju decu usmeravaju ka pravome putu. I veoma je dobro i poželjno da roditelji sami budu edukovani u Hristovome putu, to jest da znaju da put, da, to jest da znaju da Sveto krštenje je otvaranje rajskih vrata za onoga koji se krsti. Da krštenje je ulazak u jedan novi život, a to je život u Hristu. Da krštenje je mogućnost čoveka da se spase, da krštenje je mogućnost čoveka da živi u blagodatnim darovima, a ne da jedna forma sada i sada postoji jedna jako isto neka tradicija čudna. Sad ne znam da se krštenje spaja sa prvim rođendanom ili tako dalje. Ne, krštenje ima poseban značaj u životu jednoga deteta ili u životu jednoga čoveka, zato što je to početak njegovoga spasenja. Kao što rođenje Presvete Bogorodice je bio početak našega spasenja, tako i našim krštenjem ulaskom u crkvu i u stvari početak i mogućnost našega spasenja. Oče neko ko bude gledao ovo izdanje Vrlinoslova pa će slušati ovoj kazati kako je to pitko i lepo u teoriji. Kako vi lepo govorite, ali kad dođu problemi životni, kad dođu realna iskušenja u životu, gde je onda Hristos? Zašto nije Hristos tu da pomogne? Pa zato što Hristos nekada popusti isku pusti malo iskušenja na čoveka, da bi video njegovu veru. Onda se mi sećamo apostola Petra koji je počeo tonuti. Koji je počeo da tone, upravo zato što je bio maloveran, kaže maloverni, zašto si posumnjao?
[9:01]Jer Gospod Isus Hristos nam je dao mogućnosti da živimo u njemu i da zaista budemo srećni. Dao nam je put spasenja, dao nam je Sveto Pismo. Mi smo mi smo religija, to jest mi smo vera knjige, znači sledbenici smo Reči Božije. Imamo mogućnost da svakodnevno hranimo svoju dušu Rečju Božijom i da ispunjavamo njegove Svete zapovesti. Kaže, ako mene ljubite, zapovesti moje držite.
[9:33]Tako da mi znamo, čitajući reč Božiju u Svetom pismu da i Gospod Isus Hristos je bio kušan u pustinji posle 40 dana posta. Tako da iskušenja su nam nekada i dobrodošla zato što i to iskušenje samo po sebi može da nas približi Bogu. Kada je neki gubitak u porodici, kada recimo deca izgube roditelje i dete izgube roditelja ili ne daj bože drugačije kada roditelji izgube decu i tako. Onda, onda bi bilo na neki način poželjno da oni shvate da i taj gubitak, da taj koga smo izgubili, koga mislimo da smo izgubili. Recimo, evo ja sam izgubio roditelje. Čim su moji roditelji otišli sa ovoga sveta, ja sam ovaj uh shvatio da su oni uvek živi kroz našu molitvu, kroz molitvu crkve, kroz spominjanje na Svetoj Liturgiji, kroz pomene, kroz parastose, kroz uh naše, kroz naše življenje. Zato što u Gospodu ne postoji smrt. Smrt čovekova, prava čovekova smrt je onda kad on živi u grehu, kada živi u mržnji, kada je zaslepljen mržnjom. To je u stvari njegova smrt. A ova, ovo što mi zovemo smrt je to samo prelazak iz jednog života uz drugi, iz ovog privremenog u život beskonačni. Tako da zato i mi na kraju svih naših molitava za pokojne pevamo večan mu spomen. Znači dokle god mi njih pominjemo u našim molitvama, oni su uvek živi i oni su uvek tu zajedno sa nama.
[11:20]Zato je potrebno dolaziti i biti na Svetoj Liturgiji zato što tu su uvek prisutni svi naši pokojni i mi dajemo naša imena da se pominju na proskomidiji i imena naših živih srodnika, a u isto vreme i naših pokojnih. Tako da je Bog za sve nama dao svoj put i dao nam je situaciju i kako da se ponašamo u datoj situaciji. Ali naravno postoje iskušenja, postoje momenti gde smo maloverni kao što je recimo momenat bolesti, gde se uvek mi pitamo a zašto meni? Zbog čega se meni događa ova bolest? A sećam se kad sam bio dete bila je jedna knjiga jako lepa. Kaže bolest Božija poseta. Znači znači Gospod nam nekada šalje upravo i bolest da bismo u toj bolesti više njega prizivali. Da bismo više shvatili na neki način i mi se ispravili u tom iskušenju, da i mi budemo bolji i da mi budemo mnogo snažniji. Neko ko bude gledao ovo izdanje Vrlinoslova može da postavi drugo pitanje pa kaže OK, ova dva čoveka razgovaraju o Hristu kao da je prisutan, kao da je živ. Zar ne govorimo o Hristu kao istorijskoj ličnosti? E pa vidite, mi koji smo kršteni u Hrista, mi verujemo i znamo da je Hristos uvek među nama. Kaže, gde su dvoje ili troje sabrani u ime moje, tu sam i ja s njima. I nesumnjivo da evo i večeras da je Gospod Isus Hristos ovde među nama. I zato mi pravoslavni hrišćani se i pozdravljamo uvek Hristos je među nama, jeste, jeste i biće. Jer mi ne verujemo u Hrista kao istorijsku ličnost. Svakako da bi on zadovol zadovoljio one neverne Tome. Svakako da postoji i vreme i momenat kad se Hristos rodio i da je on bio i živeo kao istorijska ličnost. Ali mi verujemo u Hrista kao Bogočoveka, u Hrista koji je živeo i koji živi i koji će živeti. Mi verujemo u Hrista koji je bivstvovao na ovoj zemlji i koji će opet doći. Mi verujemo u Hrista koji je otvorio oči i slepome i gluvonemome, a koji će doći i isceliće i ovoga koji boluje od raka i ovoga koji boluje od drugih bolesti. Mi verujemo u Hrista koji je uvek živ i koji će živeti među nama.
[14:02]Kako ide ona pesma baš sam ovde u Crkvi Svetog Save učio. Kaže Hristos živi i živeće ko je njegov umret neće. To smo imali ovde u horu Rasko baš jednu lepu pesmu i ovaj i čitavoga života vidite te duhovne pesme su u stvari zaista jedan nauk za one nepismene i za one koji su maloverni. A vidite kroz jednu malu strofu, Hristos živi i živeće ko je njegov umret neće. Znači daje nam jednu veliku istinu, jedan veliki dogmat naše vere, a to je da ko živi u Hristu neće videti smrti nego će živeti doveka. Zato zato uh zato mi hrišćani smo uvek na neki način čudaci za ovaj svet. Ima tamo ovaj spis ja mislim da to je Jermin pastor i tako kad kad kaže da hrišćani nisu uvek bili shvaćeni od strane ovoga ovoga sveta. I to je Gospod Isus Hristos nas je i pripremio kad je rekao kad je rekao, zato što niste od sveta, zato vas i mrzi svet. Da ste od sveta, svet bi svoje ljubio. A zato što niste od sveta, zato vas i mrzi svet. Zato što nas hrišćane svet, ovaj svet koji u zlu leži nikada neće neće prepoznati tu veličinu hrišćanstva. Veličinu hrišćanstva može da spozna samo onaj koji želi, samo onaj koji traži, kaže tražite Carstvo Božije, a ostalo će vam se sve pridodati. Tako da samo onaj koji želi i koji traži, taj će se spasti. Samo onaj koji želi i traži, on može da okusi od najlepših i najslađih plodova koji nam daje Sveta crkva kroz blagodat Duha Svetoga. Kažu Sveti Oci i poučavaju da prosto onaj ko živi sa Hristom svaki trenutak da on postane jedno posebno duhovno blago. Opet na drugom mestu de fakto postoji činjenica da u duhovnosti ili napredujemo ili nazadujemo, stagnacija ne postoji. Kako bi na tom uzrastanju i na tom putu od prve stepenice kada čovek kroči u crkvu i poče da razmišlja o Hristu, mi mogli stalno da napredujemo. Postoji li ta mogućnost? Za razliku od drugih vera i drugih religija, opet kažem, naša naša pravoslavlje i naše hrišćanstvo je zaista jedan veliki fenomen da mi uvek pred očima imamo Hrista i da da imamo njegovu veličinu. Kaže Gospode tvoje da se da da da budeš uzvišeni i blagosloven, a moje da se umanjujem pred tobom. Tako da kao što je Gospod Isus Hristos bio to možemo najbolje videti u baš u u u Emausu. Na putu za Emaus gde Gospod Isus Hristos bio saputnik Luki i Kleopi. Ali oni ga u tom momentu nisu prepoznali, nisu nisu shvatili sa kim razgovaraju. Tako i mnogi ljudi, iako su možda primili, a oni su u stvari apostoli. Ali u stvari, tako i mnogi ljudi koračaju sa Hristom, kažu da su hrišćani, ne znam nose velike krstove, uh kokarde i ne znam kako se to zove već. uh hoću da kažem izdaju sebe za za za sledbenike Hristove, ali još uvek su njihove oči pod onom ljušturom, još uvek nisu nisu otvorene prema Hristu. I onda šta se dešava? Njima se otvaraju oči upravo kada je Hristos prelomio hleb. Što znači da čovek van Svete Liturgije ne može da spozna Hrista u pravu u pravom smislu reči. Zato što kroz Liturgiju Gospod Isus Hristos nam se otkriva i daruje nam se u punini. Prvo nam se daruje kroz reč, kroz čitanje Svetoga Jevanđelja, perikope iz Svetog Jevanđelja, a potom nam se daje živ kroz onu malu česticu hleba i vina. Koja se Duhom Svetim pretvara u telo i krv Gospodnju, ona nam se dariva ceo. I daruje nam se da se mi osvetimo. Kao što je rekao Sveti Siluan Atonski kaže Gospode svetlosti moja, prosvetli moju tamu. Daje nam da mnogo drugačije vidimo i da spoznamo njega kao veličinu. Znači njega kao Boga i da se učimo od njega. Znači Gospod Isus Hristos da uđe u naše srce i da od naše tame pretvori svetlost, da od naše tuge pretvori radost, da od našeg neznanja pretvori u mudrost. Jer vidite, recimo fenomen Duha Svetoga. Ja stalno svojoj vernici kažem, ne postoji glup čovek, nego postoji čovek koji traži blagodat Duha Svetoga i postoji čovek koji ne zna ili neće da traži blagodat Duha Svetoga. Pa pogledajte sami fenomen duhova, gde su ljudi počeli da to apostoli počeli da govore drugim jezicima. I u Svetome pismu koliko se kaže isto kaže, ma poslaću vam blagodat Duha Svetoga, dovoljna ti je blagodat Duha Svetoga. Ne brinite se šta ćete govoriti u onaj dan, jer poslaću vam utehu sa visine, poslaću vam Duha Svetoga. I Bogu hvala da mi imamo danas u crkvi, imamo i svete spise počevši od Svetoga pisma, naravno koji je preveden na naš govorni jezik. Imamo i svetootačku literaturu u kojoj mi možemo da vidimo i kako su živeli hrišćani pre nas, koji su bili progonjeni, koji su bili mučeni, koji su bili razsrznani. Evo recimo ja pokušavam stalno da razgovaram sa svojim vernicima i kroz propoved i tako. Mi nismo svesni, ja se bojim da mi nismo svesni veličine Sirmijuma. gde se prolivala mučenička krv. Reka Sava koja je zaista postala jedan veliki kivot, reka Sava koja je nosila tela prvih hrišćana. I sam i sama ta ta oblast Sremska Mitrovica koja je osvećena tim prvim liturgijama, prvim agapama, prvim katakombama, prvim hramovima. Znači bazilikama koje su tu uh, ali u isto vreme i i krvlju mučenika koja koja koja koja se slivala tim i osvećivala taj prostor na kome mi živimo. To bi se zaista ovaj uh mi koji želimo da živimo u Hristu, mi imamo sve elemente date na tacni. Znači prvo, imamo Svetu zemlju Jerusalim gde je Gospod Isus Hristos hodio. Imamo mesto gde se rodio, mesto Preobraženja, mesto Raspeća i tako dalje. Znači ako želimo da bolje spoznamo Sveto pismo, možemo otići u Jerusalim i tamo ići tim putevima gde koje je Gospod Isus Hristos hodio. Onda imamo Svetootačku literaturu recimo počevši dela apostolskih učenika. Znači da vidimo kako su prvi hrišćani i na koji način iako sa sa druge strane je bio gonitelj i progonitelj. Kako su oni očuvali svoju Svetu veru u Hrista? Pa pazite, danas su ljudi progonjeni zbog reči ili reči ili marginalizovani. A u ono vreme su ljudi bili pred dželatima i i koji koji nisu ih štedeli, koji su ih davali i lavovima, davali zverima da da ih rastrgnu, koji su koji koji su ih klali mačem, noževima, mačevima, koji su ih bukvalno ubijali zato što su verovali u Hrista.
[22:08]I opet, evo mi recimo kod nas na Svetoj Fruškoj Gori imamo najstarije mošti našega velikomučenika Svetoga Teodora Tirona. Koji je na čijim prsima je je dželat oganj stavljao i sve, ali on se nije odrekao Hrista. Znači nije, nije, nijednoga momenta poklekao i rekao e sad vidi ja sad ovo ostavljam, ja želim da budem tvoj samo da bi preživeo. Pa imamo evo naš Beograd gde su živeli Sveti Ermilo i Stratonik i gde gde su prvi Sveti mučenici. Ne znam da li još uvek ima nekada je tu ovaj kod Narodnog pozorišta bio krst mesto gde su gde su postradali Sveti Ermilo i Stratonik. Pa imamo ovde Svetog đakona Vakuma koji je rođenoj majci rekao, hvala ti za majčinsko mleko, ali ti ne hvala za besedu. Nema lepše vere od Hrišćanske. Srbija je Hristova, raduje se smrti. Hoću da kažem da sve ono što se zbilo nas radi i našega radi spasenja i sve ono što se dogodilo pre nas našim hrišćanima. Sve je to bukvar kako mi treba da živimo i kako treba da ustrajavamo u ovome svetu. Ali sve ono što mi smo imali, imamo da vidimo kako su prošli naši prethodnici. To treba da bude nama podstreh da i mi jednoga dana ćemo dobiti venac slave koji su i oni dobili. Evo Sveti Teodor Tiron, hvala Bogu i hvala njegovoj milosti i dobroti, je netruležan i dobio je svetost. Znači od Boga dobio je svetost i drugi Sveti koji su prosijali u Gospodu kroz svoje mučeništvo, kroz svoja iskušenja, kroz svoje patnje. Pa imamo recimo u kalendaru crkvenom, imamo recimo svece i svetitelje i svetiteljke, koji su stradali od rođenih roditelja. Koji su imali iskušenja sa rođenim roditeljima. Koje, mislim da je Sveta Ekatarina bila bila od rođenog oca, Sveta Varvara od rođenog oca stavljena u tamnicu i tako dalje. Tako da za svaki momenat i za svaki segment našega života, mi imamo odgovor i imamo put. Kakav, šta trebamo činiti i kako trebamo činiti. Dovoljno nam je samo da prizovemo blagodat Duha Svetoga i da budemo molitvenici. I mislim da ovi današnji mučitelji ovaj progonitelji hrišćana i njegov i Hrista i njegove ideologije, a naravno u svako vremenu postoji neki neko ko goni i tako dalje. uh nisu moćniji i nisu jači od onih prethodnih Dioklecijani i oni onih drugih. Ali mislim da hrišćani uvek trebaju da opstaju na ovome putu i uvek trebaju da budu, da budu uvereni i da znaju u kome u kome pristupaju. Kome, kao što mi imamo na onu uplatu na monašenju. Kaže pazi, kome pristupaš i koga si se odrekao. Znači to su dve stvari veoma važne. Znači kome pristupaš, kome se zavetuješ i kome se, koga si se odrekao. Ako si pristupio Hristu, znači da sa Hristom trebaš da živiš i da ispunjavaš njegove svete zapovesti, a da se odrekneš svega onoga što je stari čovek. Oče Kleopa da iz prvog veka i četvrtog veka dođemo negde u novo doba, pa na početku odgovora koji je bio onako detaljan i koristan, ste spomenuli Svetog Siluana Atonskog.
[25:50]Svetitelja koji se upokojio ako se ne varam u 20. veku. On je prosto kao jedan duhovni gorostas imao svoje borbe pa sve oni obratio Gospodu i tražio mu razno objašnjenja i dobio je odgovor u vidu rečenice koja kaže, drži svoj um u adu i ne očajavaj.
[26:11]Kako bi vi pojasnili našim poštovanim gledaocima kako tu rečenicu shvatiti, kako živeti njome? Pa recimo da objasnimo još malo slikovitije. Kad je Gospod Isus Hristos rekao u Svetom pismu kaže, nikad nemojte tražiti uh mesta u začeljima. Nego uvek uvek sedite malo malo sa strane, pa ako vas domaćin unapredi da sednete u u stvari u pročelje trpeze, to će biti velika čast, je l' tako? Tako isto, uh, mi smo dobro znamo i imamo i za sebe, imamo i za sebe nedelju o mitru i fariseju. Mi dobro znamo ko je otišao opravdan, a ko je otišao neopravdan. Znači onaj koji je ponizio sebe pred Bogom. Kaže, ponizite se pred moćnom rukom Božijom da vas uzvisi onda kada dođe vreme. Možda ja činim vrline.
[27:16]Ali ja dobro u dubini svoje duše, možda nekada sam učinio neku vrlinu voljno, ali nekada nevoljno. Možda sam nekome nešto pomogao, ali ja dobro u dubini svoje duše poznajem najbolje samoga sebe i poznajem nutrinu svoju i znam i svoje pomisli, i svoja dela. I znam da upravo zbog te neke moje intime, da zbog toga što poznajem dobro samoga sebe, znam da nisam dostojan da se pohvalim ni pred Bogom. Zato što čovek ima onu stranu koju ispoljava i ima onu stranu koju čuva sam za sebe. E zbog one strane koje čuva sam za sebe, u kojoj on poznaje svoje pomisli koje nisu uvek ni dobre ni čiste, u kojoj zna svoje grehe, zna svoje slabosti, zna svoje mane, upravo zbog toga on ne može sebe da se da se hvali. I u stvari i znajući na kraju krajeva da Bog ne voli hvalisavce, da Bog ne voli one koji se hvale, treba da ustukne i da ponizi se pred moćnom rukom Božijom, to jest da bi bilo uzvišen onda kada to vreme bude došlo da bude smešten u Carstvo Nebesko, tamo gde je radost i gde je gledanje lica Božijega uvek i večno. Tako da uh tako da Sveti Siluan Atonski je rekao da uvek uvek kao što i vidimo recimo, imamo kanon Svetoga Andreja Kritskog. Gde imamo na 200 i ne znam koliko 200 i nešto ima ima stihova i ne znam. Gde gde gde de Sveti Andrej Kritski upravo oplakuje svoj život, oplakuje svoju dušu. Duša, ugledala si se na ovoga, nisi se ugledala na na onoga. Uh onda upoređuje upoređuje dušu sa ne znam sa bludnicom, upoređuje dušu sa sa izjelicom i i onima koji su živeli razuzdano i tako dalje. Tako da svako od nas ima i neku svoju mračnu stranu života. Mislim ne ne mračnu nego svoju grešnu stranu života. I onda do potrebno je da svako od nas, zato što naš život jako dinamičan. Ide ne iz stotinke u stotinku i i i naravno da u datom momentu i pomislimo što ne treba, izgovorimo što ne treba i uradimo što ne treba. Ma koliko se mi trudili da živimo vrlinijski, opet nam se negde potkrade i pomisao, i reč i i uh, naravno um je um je na na ja mislim najbrži, naj najbrža elemenat našeg života, um.
[30:14]Koji jednostavno ne može čovek nekada ni da postigne njegovu brzinu. On radi i dok spavamo. Tako da uvek se potkrade neka neka loša pomisao, uvek se potkrade neka loša reč i tako. Tako da je najbolje ćutati ono što je rekao naš narod, sedi dis, dis i ne disi disi. Vi ste jedan period duhovnog uzrastanja proveli u Rumuniji pa prosto eto na umu mi pada da ako vam promišljam Božjim dođe neka misao od Rumunskih staraca o životu sa Hristom da podelite sa nama odnosno da li pamtite neki savet ili neku pouku. Pa evo ja sam ovaj tokom svog boravka u Rumuniji trudio se da završim i onaj drugi fakultet koji na kome je vladika Vasilije upozorio na na polasku a to je zaista fakultet duhovnog života.
[31:20]U ta oblast Moldava gde sam ja studirao ovaj to je oblast u kojoj je delovao Sveti Pajsije Veličkovski. I neprocenjivo je bogatstvo koje je koje je ostavio Sveti Pajsije Veličkovski upravo kroz manastire koji su živeli i žive Duhom Svete Gore Atonske, a što je najvažnije žive Duhom isihazma i Isusove molitve. Tako da vi sad recimo imate manastir Njamc i oko manastira Njamca se nalaze skitovi gde žive recimo monasi, isposnici, pustinjaci. Ali imate jedno siromašno siromašna seoca gde žive obični ljudi, obični seljani, pa kažemo nepismeni seljani. Ali među tim seljanima vi ćete naći sigurno jedno 20-ak posto ljudi koji imaju dan Isusove molitve. Koji recimo imaju molitveni krug, čitav molitveni krug iz časa u čas. Znači, znači preko dana i koji zaista žive svojim, koji zaista žive Hristom. Uh naravno da jedan od najlepših manastira u tu tu je manastir Njamc. U vreme Pajsija Veličkovskog kaže da se da je to bilo oko 1.000 monaha. Sada ima nekih otprilike dve do 200 plus naravno skitovi koji su koji su okolo. Ali uh to je jedan rasadnik duhovnog života, pominje se i manastir Sihastrija u kome je živeo u kome su živeli zaista veliki duhovni starci kao što je starac Kleopa, starac Pajsije, starac Joanikije Balan, starac Joanikijev Noroj. I drugi Sveti starci koji su uh koji su u Rumunskom narodu zaista ostavili živu vodu pravoslavlja. A to je oni su napajali znači taj narod kroz reč. I evo juče sam imao jedan baš primer u manastiru. Razgovarao sam sa jednim čovekom i došla mi je na um recimo jedna izreka starca Kleope koji uvek govorio kaže, sve se može postići strpljenjem. A ima jedna isto izreka kad bi u kojoj je Sveti starac Kleopa je rekao, oni su sad naravno kanonizovani za svetitelje. Kaže da bi molitva trebala da teče venama čoveka kao što teče i njegova krv.
[34:10]I to je zaista uh u tim manastirima i i ta uopšte ta ta regija u kojoj u kojoj živeo starac prvo ovaj Pajsije Veličkovski, a zatim gde su živeli starac Kleopa. Uh veliki akcenat je stavljen na tu umno srdačnu molitvu. I to je umno srdačna molitva je ta koja zaista čisti čitavo čovečije biće. Recimo u jednom momentu starac Kleopa kaže, čoveku nije potrebno mnogo hrane da bi živeo, ali je potrebno mnogo molitva da se spase. I to je zaista jedna jedna jedna lepa.
[34:50]Onda onda ovaj sećam se isto tako starac Pajsije ovaj koji koji je bio duhovnik starca Kleope je isto tako govorio da čovek može da proživi neko vreme bez vazduha, ali ne može da proživi bez Hrista.
[35:08]I to ljudi međusobom često spominju tako, znaš ti šta je šta je rekao starac Kleopa.
[35:20]Jer uh pred kelijom starca Kleope i pred kelijom starca Pajsija i danas tu postoje veliki duhovnici. Verujte mi dan danas to su to su kilometrski redovi ljudi koji dolaze sa svih strana da se ispovedaju tim tim svetim starcima. Vi u centru Bukurešta imate ovu veliku katedralu. Ali pred tom katedralom nalazi se jedan paraklis, nalazi se jedna crkva od drveta, mala. Znači crkva od drveta, u kojoj služi jedan monah iz manastira Sihastrije. I vi tu danonoćno imate mogućnost da dođete i da se kod tog starca ispovedite. I on danonoćno zaista prima ovaj kako se zove ljude tu i tu se obavljaju bogosluženja svakodnevno po manastirskom tipiku, znači u centru u centru grada. Što znači da ipak taj duh Svetoga starca Pajsija Veličkovskog, starca Kleope i drugih svetih ljudi koji su tu prosijali je ostao kao neprocenjivo bogatstvo i ljudima i naraštajma koji tu okolo žive. Zato zato recimo mi tu imamo u blizini na 3 km manastir Agapiju koja je imala i ima sad otprilike nekih 500 monahinja. Pa imamo manastir Varatok koji ima 700 monahinja. Zašto? Zato što u jednoj porodici je logično da recimo deca odu u manastir i da kad roditelji posle izvesnog vremena da se i oni sami zamonaše. Recimo vi po tim manastirima imate, a što sam ja susretao i dan danas imate tri sestre recimo ili dva brata i sestra u u manastiru. I evo mitropolit recimo ovaj mitropolit Teofan u gradu Jaši gde sam gde sam gde sam ja studirao i koji je zaista prema meni bio više nego otac, koji me je prihvatio i primio ovaj koji jako voli srpski narod. On je recimo i on je zamonašio se i njegove tri sestre. I sada dve sestre su sa njim, ovaj pomažu mu u u u Mitropolijskom Mitropolitanskom dvoru, a jedna sestra je uzela i otišla u Tanzaniju da ovaj da služi u jednome u jednoj crkvi u Tanzaniji. Zato što Rumunska crkva je razvila svoju misiju u Tanzaniji. Sada i Mitropolit Teofan je često puta odlazi u Tanzaniju i tamo evo poslao je svoju sestru da ona tamo drži časove veronauke toj deci, crnčićima u Tanzaniji. Uh najvažnije da mi imamo živu reč Božiju i žive duhovnike. Znači da da jednostavno da tražimo savet od svojih duhovnika i da živimo tako da svako od nas ima svoga duhovnika bio naravno oni koji su u parohijama da imaju u svojim parohijskim sveštenicima ili u manastirima da imaju monahe. Upravo zato da bi oni njima pokazali ne da budu neki gurui sada da oni vladaju nečijim životom, taman posla to nije duhovništvo. Duhovništvo je samo čoveka usmeriti na pravi put i čuvati ga od iskušenja. Eto to je u stvari, tako tako da sam imao zaista prilike u Rumuniji da vidim i velike starce i velike duhovnike i da dosta toga zaista čujemo od njih. I da usvojim i za onoga ko to traži i ko to želi da mu pruži. Slava Bogu.
[39:08]Tako da eto. Nekome se to sviđa, nekome se ne sviđa, ali moje je da ukoliko čovek dođe i ispovedi se i traži savet da mu ga dam. Ja sam zaključio iz vaše spasonosne priče da ko ljubi Hrista, on može videti Božiju svetlost. A kad vidimo Božiju svetlost ako Bog da mi smo na pravom putu. Blaženi su čisti srcem jer će Boga videti, da. U to ime, kako smo došli do kraja ovog izdanja Vrlinoslova, jer smo vremenski ograničeni, ja ću vas zamoliti za jednu kratku spasonosnu i dušekorisnu poruku i pouku našim gledaocima u duhu Hristologije, u duhu života sa Hristom i u duhu radosti života sa Hristom. Moj nebeski zaštitnik starac Kleopa iz manastira Sihastrija po kome sam i dobio ime je uvek govorio svakome čoveku koji bi došao, želeo bih da te pojede Raj. I zaista želja moga života pošto od malena moja duša želi da služi Gospodu je upravo ta da se svi ljudi spasu i da dođu do poznanja istine. Znači u čemu se mi uvek i molimo i u našim svetim službama.
[40:21]I moja želja jeste da naša Srbija, da svi naši vernici da budu deca spasenja i da budu kao što pevaju ova naša dečica da budu deca neba. Da shvate da naša prava domovina, kao što su su govorili Oci prvih vekova, da kaže mi smo žitelji zemlje, ali naša prava domovina je u stvari na nebu. Želim da idemo na Svete Liturgije, da se ispovedamo, da se pričešćujemo svetim tajnama, da postimo. I ono što je najvažnije, da svakodnevno, što je važno u sve ovo da čitamo reč Božiju, da svaka naša kuća da ima Sveto pismo i da svi dan počinjemo upravo sa rečju Božijom. Da kažemo u sebi Gospode, šta mi danas poručuješ, da otvorimo Sveto pismo i dobićemo pouku toga dana. Tako da živeti uz Boga, nama je dobro. Kaže Gospode, kako nam je ovde dobro biti. Kako je rekao apostol da na da gori Preobraženja. Tako da verujte, nama koji smo čitav svoj život posvetili Gospodu i i nama je dobro biti uz Gospoda, tako da želimo da svaki čovek spozna u Gospodu svoj kutak i sve utočište. Amin, Bože daj. Amin, Bože daj. Oče Kleopa neizmerno vam hvala u ime redakcije Hram televizije i u moje lično ime što ste odvojili vreme za ove spasonosne reči i što ste deo svog duhovnog opita podelili sa našim gledaocima. Hvala vama i neka Gospod nas sve čuva u radosti. Amin, Bože daj. Poštovani gledaoci hvala vam na pažnji. Živi i zdravi bili. Vidimo se za sedam dana na istom mestu u isto vreme sa novim spasonosnim i dušekorisnim temama.
