[0:01]Proučavaćemo praznik presnih ili beskvasnih hlebova. I pre nego što išta kažemo o ovome prazniku, važno je napomenuti da je Mojsijev hram, zemaljska svetinja, bio preclika nebeskog hrama, nebeske svetinje u kojoj služi Gospod Isus Hristos. Mojsijev hram je pokrivao vreme između prvog i drugog Hristovog dolaska. I u njemu su se proslavljali sedam godišnjih praznika. Bog je dao Izraelskom narodu sedam godišnjih praznika, koji su se obavljali kroz službu u simbolima u zemaljskom hramu, i proročki su ukazivali na Isusa koji će lično ispuniti svaki od ovih praznika, ali kroz službu u originalnom nebeskom hramu. Ova služba u simbolima trebala je da se obavlja svake godine sve do dolaska Isusa Hrista, a zatim da prestane, kada On lično počne da ispunjava prorečene praznike. U petoj Mojsijevoj 16:16, Gospod je zapovedio kako da se ovih sedam praznika proslavljaju u tri grupe. Tri puta u godini neka dođe svako muško pred Gospoda Boga tvog na mesto koje izabere: na praznik presnih hlebova, na praznik nedelja i na praznik senica, ali niko da ne dođe prazan pred Gospoda. Nabrajaćemo ove praznike i podeliti ih u tri grupe, isto onako kako je Gospod zapovedio i kako su Jevreji dolazili da ih slave. Prva grupa od tri praznika: Pasha, Presni hlebovi i Obrtani snop. Drugu grupu sačinjavaju četvrti praznik, praznik sedmica. A treću grupu su sačinjavali: peti praznik Dan truba, šesti praznik Dan očišćenja i sedmi praznik senica. Ovih sedam praznika, ovako grupisanih, imali su važnu proročku ulogu. Prva grupa od tri praznika govorila je o važnim događajima vezanim za prvi Hristov dolazak i oni su svetkovani kao jedna celina. Pasha, Presni hlebovi i Obrtani snop su se svetkovali u prvom jevrejskom mesecu Nisanu ili Avivu (naš mart/april) i predstavljali su grupu prolećnih praznika. Oni su unapred ukazivali da će težišni događaji Isusovog prvog dolaska biti u proleće, kada će On umreti, vaskrsnuti i pokazati se u tačno određene dane, kako je to i prorečeno u ovim praznicima. Praznik beskvasnih hlebova. Računajući i Pashu koja je bila 14. Nisana, koja se slavila tako što se jeo presan hleb, sledilo je još sedam dana praznika Presnih hlebova. Ovo je drugi po redu praznik i počinjao je 15. Nisana. O tome čitamo u drugoj Mojsijevoj 12. glavi. Sedam dana jedite hlebove presne, i prvoga dana uklonite kvasac iz kuća svojih; jer ko bi god jeo što s kvascem od prvoga dana do sedmoga, istrebiće se ona duša iz Izraila. Prvoga meseca četrnaesti dan uveče počnite jesti presne hlebove pa do dvadeset prvoga dana istoga meseca uveče. Na šemi je to prikazano na sledeći način. Četrnaesti je bio Pasha i jeo se presan hleb. A onda od 15. do 21. sledilo je sedam dana presnih hlebova. Ukupno osam dana presnih hlebova. 15. prvi dan presnih ili beskvasnih hlebova je bio i praznik, godišnja subota ili Velika subota. A 21. je bio druga Velika subota ili drugi godišnji praznik. Ovo je jako važno kada proučavamo jevanđelja jer u jevanđeljima je naglašeno da je posle Pashe sledila Velika subota. Tako da nam je to jako važno jer kad kaže Velika subota misli se na taj 15. ili prvi dan beskvasnih hlebova. Taj datum je fiksiran tako da taj dan ne mora biti subota. Može biti bilo koji dan u sedmici, međutim on se svetkovao kao šabat ili subota. Kada su od Isusa tražili da pokaže znak da je pravi Mesija, On je rekao: "Zli i preljubotvorni naraštaj traži znak, i neće mu se dati znak osim znaka proroka Jone. Jer kao što je Jona bio u utrobi morske nemani tri dana i tri noći, tako će biti i Sin čovečiji u srcu zemlje tri dana i tri noći." Matej 12:38-40. I Jona bi u trbuhu ribljem tri dana i tri noći! Jona 2:1. Jona druga glava treći stih: Zavapih u nevolji svojoj ka Gospodu, i usliši me; iz utrobe grobne povikah, i Ti ču glas moj. Vidimo da je Jona rekao da ga je Gospod uslišio i da se on nalazio u utrobi grobnoj i to je na jedan divan način preslika Isusa Hrista koji se takođe nalazio u utrobi grobnoj tri dana i tri noći. Isus je naglasio da će On biti u grobu isto onoliko dugo koliko je Jona bio u ribljem trbuhu - tri dana i tri noći. Jona je rekao „iz utrobe grobne povikah", nakon čega ga je Bog natprirodno oslobodio ili „vaskrsao". Riba ga je izbacila na suvo i on je otišao u Nineviju da prenese njenim stanovnicima Božije upozorenje. Nakon tog događaja Jona je postao spasitelj tog grada. Jona je predsnika Isusa Hrista. Jonino iskustvo "u utrobi grobnoj" Isus je pokazao kao znak svoga iskustva. Po istom principu Isus je trebao da počiva u grobu tri dana i tri noći, odnosno 72 sata, a potom da Ga Bog vaskrsne iz mrtvih i da On postane Spasitelj sveta. U sedmici presnih hlebova sedmična subota nije fiksan datum već svake godine pada na drugi datum između 15. i 21. Nisana. Tako je između Pashe 14. i sedmične subote mogao da bude razmak od jedan do sedam dana. Međutim, u godini Hristovog raspeća Isus je nagovestio da će se ispuniti znak Jonin, a to znači da će vreme između stavljanja Isusa u grob pri kraju Pashe 14. i vaskrsenja pri završetku sedmične subote biti tri dana i tri noći provedena u srcu zemlje.
[7:51]Kada na Pashu 14. Nisan dodamo tri dana i tri noći dobijemo 17. Nisan, datum kada će se dogoditi vaskrsenje Isusa Hrista.
[8:05]Te godine 17. Nisan je bio sedmična subota, jer posle nje sledi praznik obrtani snop koji uvek dolazi posle sedmične subote u sedmici presnih hlebova i zato ni ovaj praznik nije fiksan datum. Prema zakonima kojih se Jevreji pridržavaju, mrtvaci bivaju sahranjeni pre početka sedmične subote ili praznične subote. Zato je Isus sahranjen istoga dana u sredu 14. Nisana na praznik Pashe kada je i preminuo. To je bilo vreme posle petnaest časova, ali i pre zalaska sunca i početka 15. u četvrtak kada je počinjala praznična (velika) subota beskvasnih hlebova. Prema tome: Hristovo telo je sahranjeno kasno popodne 14. između petnaest časova i zalaska sunca. Još jedan dokaz da je Isus ležao u grobu čitav vremenski period, kako je i najavio, nalazi se u Prvoj Korinćanima 15:3-4. Jer sam vam pre svega predao što to sam i primio: da je Hristos umro za naše grehe - po Pismima, i da je sahranjen, i da je vaskrsnut trećeg dana - po Pismima. Isusova smrt i pogreb nisu u suprotnosti sa onim što piše u Svetom Pismom, nego u skladu sa Pismom. Nakon Njegove sahrane u sredu 14. došao je i treći dan - subota 17. Cela tri dana, tokom kojih je Isus ležao u grobu, završila su se u subotu popodne uoči zalaska sunca, a ne u nedelju ujutru. Na sledećoj šemi nam je to prikazano. 14. Nisan Sreda ili Pasha. Sledi praznična subota ili Velika subota, 15. Nisan, koji je te godine bio četvrtak. Posle praznične ili Velike subote sledi 16. Nisan ili Petak, zatim ide 17. Nisan ili Subota, kako to jevanđeljima piše subota po zakonu. To je jedna od 52 subote koje imamo u godini, a zatim sledi sledeći praznik 18. Nisan, Prvi snop ili snop prvine. Dan Hristovog vaskrsenja morao je da bude sedmični šabat ili sedmična subota kao dan koji je prethodio sledećem prazniku koji se zvao snop prvina koji je padao u prvi dan posle sedmične subote u nedelju. O tome čitamo: Kaži sinovima Izrailjevim, i reci im: Kad dođete u zemlju koju ću vam dati, i stanete žeti u njoj, tada donesite snop prvina od žetve svoje k svešteniku.
[11:23]A on neka obrće snop pred Gospodom, da bi vam se primio; sutradan po suboti neka ga obrće sveštenik. Potom od prvog dana po suboti, od dana kad prinesete snop za žrtvu obrtanu, brojte sedam nedelja punih. U sedmici praznika beskvasnih hlebova od 15. do 21. Nisana, treći praznik snop prvina je padao u prvi dan posle sedmične subote, tako da ovaj praznik nije bio fiksan datum već se pomerao. Kao i sedmična subota što se pomerala u sedmici beskvasnih hlebova, tako je i ovaj dan prvi posle subote, a to je nedelja, takođe se pomerao u toj sedmici i to je bio praznik snop prvina ili obrtani snop. Kada se kaže: Potom od prvog dana po suboti, od dana kad prinesete snop za žrtvu obrtanu, brojte sedam nedelja punih. Puna nedelja ili sedmica se odnosi na sedmicu koja se računa od (prvog dana po suboti) nedelja, pa do sedmog dana subota. Računa se sedam nedelja punih. Kreće se od nedelje do subote i tako se sedam puta računa. Kako se slavio praznik beskvasnih hlebova i koje je njegovo značenje? U drugoj Mojsijevoj 12:19 piše:
[12:59]Za sedam dana da se ne nađe kvasca u kućama vašim; jer ko bi god jeo šta s kvascem, istrebiće se ona duša iz zbora Izrailjevog, bio došljak ili rođen u zemlji. Kvasac simboliše greh u svim njegovim vidovima. Beskvasni hleb otkriva savršeno Hristovo telo, bez greha i krivice, takođe ukazuje i na nas koji hraneći se Njegovim životom i žrtvom i Njegovom pomoću, treba da postanemo kao hleb bez kvasca, ljudi bez mane koji će osećati gorčinu i gadost prema grehu. Ništa s kvascem nemojte jesti, nego jedite hleb presan po svim stanovima svojim. Kvasac je morao biti uklonjen. Novi zavet nam daje mnoštvo tekstova iz kojih možemo zaključiti koje sve grehe on predstavlja: Luka 12, 1: "... Čuvajte se kvasca farisejskoga, koji je licemerje." Isus je u 23. poglavlju Jevanđelja po Mateju uputio više ukora govoreći: "Teško vama književnici i fariseji" zbog sledećih greha: 13. stih: "... što zatvarate carstvo nebesko od ljudi; jer vi ne ulazite niti date da ulaze koji bi hteli." - loš primer. 14. stih: "... i lažno se Bogu molite dugo..." - lažna revnost. 15. stih: "... prohodite more i zemlju da bi prisvojili jednoga, i kad ga prisvojite, činite ga sinom paklenim udvoje većim od sebe." - pogrešno shvatanje duhovnih vrednosti. 23. stih: "... što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste što je najpretežnije u zakonu: pravdu i milost i veru; a ovo je trebalo činiti i ono ne ostavljati." - lažna pobožnost, nedostatak pravednosti, milosti i vere. 24. stih: "Vođi slepi koji oceđujete komarca a kamilu proždirete." - duhovno slepilo, isprazna sitničavost, tolerisanje greha.
[15:31]25. stih: "... što čistite spolja čašu i zdelu a iznutra su pune grabeža i nepravde." - spoljašnja pobožnost, a iznutra beda i bezakonje. 28. stih: "Tako i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja." - obličje pobožnosti, licemerje i bezakonje. Uklanjanje kvasca predstavlja odbacivanje svih greha iz našeg života i prihvatanje Hrista. Svaki greh je trebalo ostaviti i ne vraćati se u gorko ropstvo greha, u kojem nas je sotona držao. Beskvasni hleb predstavlja novi život u Isusu Hristu koji svaki čovek može da ima. Apostol Pavle nam govori koji je cilj slavljenja ovoga praznika: "Zato da praznujemo ne u starome kvascu, ni u kvascu pakosti i lukavstva, nego u presnome hlebu čistote i istine." Jer znamo da kad se zemaljska naša kuća tela raskopa, imamo zgradu od Boga, kuću nerukotvorenu, večnu na nebesima. U ovom tekstu u drugoj Korinćanima 5:1, naše telo je prikazano kao kuća tela ili zgrada. Ovo nam je jako važno da razumemo, zato što se za vreme ovoga praznika, slavljenja ovoga praznika, koje je trebalo sedam dana, iz kuće morao očistiti svaki kvasac i nije smelo ništa da bude sa kvascem. A kuća predstavlja naše telo i onda znamo značenje ove simbolike. Znači iz tela svaka osoba treba da iskoreni, otira greh silom Hristovom. Ili ne znate da su telesa vaša crkva Svetog Duha koji živi u vama, kog imate od Boga, i niste svoji? Izraelski domovi koji su se čistili od kvasca predstavljaju naša tela koja trebaju da budu hram Svetoga Duha. Ovih sedam dana predstavljaju celokupan život vernika jer je sedam broj punine i savršenstva. Kao što se iz doma za ovih sedam dana sav kvasac morao odstraniti, a mogao se jesti samo beskvasni hleb, tako se i u budućem životu vernika, morao odstraniti svaki greh i nečistoća i trebalo se živeti u istinskoj čistoti i svetosti. Jedenje pashe predstavlja obraćenje vernika i prihvatanje Hrista kao ličnog Spasitelja i pomirenje sa Bogom. Od dana kada se obratio i pomirio sa Bogom, pa do kraja životnog putovanja na zemlji, vernik ne sme više služiti grehu, već Bogu i treba Mu služiti u istinskoj pravednosti i svetosti. U Rimljanima šestoj glavi piše: Jer šta umre, grehu umre jedanput; a šta živi, Bogu živi. Tako i vi, dakle, držite sebe da ste mrtvi grehu a živi Bogu u Hristu Isusu Gospodu našem. Da ne caruje, dakle, greh u vašem smrtnom telu, da ga slušate u slastima njegovim. A sad oprostivši se od greha, i postavši sluge Božje, imate plod svoj na posvećenje, a kraj život večni. Ovih sedam dana beskvasnih hlebova slikovito i jasno govore o svetom zajedništvu vernika sa Bogom. Vernik je na svetost pozvan i osposobljen Hristovom silom za celi budući život, iako se nalazi okružen zlim i pokvarenim svetom. Vernici imaju sveto i radosno zajedništvo sa Bogom, a ono se zasniva jedino na iskupljujućoj krvi Isusa Hrista. Ali to zajedništvo se može održavati isključivo odbacivanjem sveg zla i potpunim uklanjanjem „kvasca". Sva nečistoća i zlo trebaju i moraju biti uklonjeni i izbačeni, ako želimo živeti u nepomućenom Božjem miru. Mi čitamo u Božjoj Reči o duhovnom značenju praznika beskvasnih hlebova: Prva Korinćanima 5:7 i 8. "Očistite dakle stari kvasac, da budete novo testo, kao što ste presni; jer i pasha naša zakla se za nas, Hristos.
[20:35]Zato da praznujemo ne u starom kvascu, ni u kvascu pakosti i lukavstva, nego u presnom hlebu čistote i istine." Sada želimo razmišljati o važnim razlikama između temelja našeg zajedništva sa Bogom i o uslovima koje treba ispuniti, ako želimo da dođe do tog radosnog zajedništva. Na koji način možemo doći do tog zadovoljstva? Temelj na kojem se to ostvaruje i održava je skupocena krv Hristova, a uslov pod kojim se to može ostvariti je: spoljašnja i unutrašnja odvojenost od svakoga zla. Duša traži utočište u Hristovoj krvi; i u Njemu dobija mir, oproštenje i prihvatanje. Zatim sledi opomena: „Očistite stari kvasac." To je odvajanje i odbacivanje svih vrsta zla i nečistoća. Ovo se treba činiti stalno tokom celog našeg života. Gle, nije okraćala ruka Gospodnja da ne može spasti, niti je otežalo uho Njegovo da ne može čuti. Nego bezakonja vaša rastaviše vas s Bogom vašim, i gresi vaši zakloniše lice Njegovo od vas, da ne čuje.
[22:05]A isceljeni ne znaše ko je; jer se Isus ukloni, jer ljudstva mnogo beše na mestu. A potom ga nađe Isus u crkvi i reče mu: Eto si zdrav, više ne greši, da ti ne bude gore. Vidimo ovde rečima: više ne greši da ti ne bude gore, je prikazano da Gospod želi da nas odvoji od greha i da živimo tim novim životom. Jovan 8:11. A ona reče: Nijedan, Gospode! A Isus joj reče: Ni ja te ne osuđujem, idi, i odsele više ne greši. Umiranje grehu se treba uvek iznova produbljivati, ponavljati i sprovoditi u delo. To je praktično čišćenje i posvećenje vernika, tako da on kontinuirano napreduje u svetosti i čistoti. Kao predsnika nam služi praznik beskvasnih hlebova koji je trajao celu jednu sedmicu, što predstavlja ceo vernikov život. U prvoj Korinćanima 15:31 piše: Svaki dan umirem, tako mi, braćo, vaše slave, koju imam u Hristu Isusu Gospodu našem. Filibljanima 3:20. Ne kao da već dostigoh ili se već savrših, nego teram ne bih li dostigao kao što me dostiže Hristos Isus. Druga Korinćanima 1:1. Mi koji smo kroz Božju milost spaseni i pomireni sa Bogom kroz Hristovu krv, trebamo svom snagom nove prirode i silom Svetog Duha „omrznuti zlo" i „izbegavati ga". Imajući dakle ovakva obećanja, o ljubazni! da očistimo sebe od svake poganštine tela i duha, i da tvorimo svetinju u strahu Božijem. Samo na taj način možemo uživati u miru s Bogom i imati pravo zajedništvo sa Njim. Samo tada ćemo biti svesni Božje prisutnosti. Ako rečemo da imamo zajednicu s Njim a u tami hodimo, lažemo i ne tvorimo istine. Koji govori da u Njemu stoji, i taj treba tako da hodi kao što je On hodio. Bog je svetlo i ko želi za Njega živeti, taj mora živeti u svetlu. On mora sve drugo osuditi i odbaciti što se ne poklapa sa svetlom. Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao što svet daje, da se ne plaši srce vaše i da se ne boji.
[25:02]Dolazi u mir i počiva na postelji svojoj ko god hodi pravim putem. Ili neka se uhvati za silu moju da učini mir sa mnom; učiniće mir sa mnom. Ognjena žrtva se prinosila svakog dana. U tome čitamo u četvrtoj Mojsijevoj 28. glavi. A petnaesti dan tog meseca je praznik: sedam dana jedite presne hlebove. Prvi dan neka je sabor sveti; nikakav posao ropski ne radite. Tako prinosite svaki dan za onih sedam dana, da bude jelo, žrtva ognjena na ugodni miris Gospodu, osim svagdašnje žrtve paljenice i njen naliv prinosite. I sedmi dan da imate sveti sabor; posao ropski nijedan ne radite. Ne samo da se trebao ukloniti kvasac, to jest zlo iz života vernika, već se kod vernih treba naći i ono što je dobro, a to je rod Hristovog Duha. Kao što se za svih sedam dana praznika beskvasnih hlebova dnevno prinosila ognjena žrtva, tako svaki dan iznova vernici trebaju biti krštavani Svetim Duhom i „Napunjeni plodova pravde kroz Isusa Hrista, na slavu i hvalu Božju". Vatreno predanje za Gospoda i Njegovo delo, i praktično prikazivanje Hristovog samopožrtvovanog karaktera u vernima je miomiris pred Bogom i skupocena „ognjena žrtva". O tome čitamo u Rimljanima 12:11. „Ne budite u poslu lenji; budite ognjeni u duhu, služite Gospodu." Ovo predstavlja tu ognjenu žrtvu. Ako ne želimo da učinimo greh, moramo uteći od njegovih početaka. Svako osećanje i želja moraju se držati pod upravom razuma i savesti. Svaka nesveta misao mora se odmah odbaciti. Onaj ko nema dovoljno vere u Hrista da ga On može sačuvati da ne učini greh, nema onu veru koja će mu omogućiti ulaz u carstvo Božje. Mi možemo nadvladati. Da; potpuno, sasvim. Isus je umro da bi nam otvorio put, da bismo mogli pobediti svaku zlu narav, svaki greh, svako iskušenje, da bi na kraju bili sa Njim. I robimo svaki razum za pokornost Hristu. Jer ko pozna um Gospodnji da Ga pouči? A mi um Hristov imamo. Na žalost, Božji narod onog vremena nije shvatio duhovnu poruku ovog praznika. Oni su akcenat stavili na običaj. Njima je bilo najvažnije da svoje kuće dobro očiste kako ne bi ostala neka mrvica od hleba za vreme svetkovanja ovog praznika. Znali su da u kući ne sme biti ništa od kvasca. Međutim, njihov život je duboko ogrezao u greh svake vrste. Trebalo je isto tako da počiste i svoje živote, od svake mrve bezakonja, kao što su to radili sa svojim kućama. Tako zaslepljeni, od greha, nisu mogli da prepoznaju Spasitelja na koga su svi ovi obredi ukazivali i oni su Ga odbacili. Sa ovim tekstom završavamo proučavanje ovoga praznika. Neka nam Gospod pomogne da Njegovom milošću zaista živimo novim životom i da budemo testo bez greha i bez kvasca. Veliki pozdrav do sledeće teme.
