Ilija i Aranđel na sprovodu

[0:00]Najebla te sva sunca jesmo najebali. Poranilo proljeće pa ja i Ilija za vikend flašu i komad pršute pod ruku i malo naokolo na brda. Zamezili malo, razdužili flašu neke prepečnice i onako ušikani krenemo nazad. Malo usput zalutali i nabasamo na neki skup ljudi pred nekom kućom, kontali neka svadba. Bilo nam je čudno što se ne puca i nema muzike, ali krenemo mi onako zguljeni da čestitamo i darujemo mladence. Ušli u dvorište i tu saznajemo da je to sprovod i da možemo tamo nekoj gospođi izjaviti saučešće. A mi ne znajući ni šta je sprovod ni šta je saučešće, najebemo kao nikad dosad. Tu Ilija, krv mu jebem nenormalnu, prilazi gospođi i kaže: „Čestitam vam saučešće i dabog da ovako bilo svake godine”. Sunce ti jebem, tada sam vidio kako se letva lomi od glavu kao na onim kung fu demonstracijama. Popušili batine kao djeca, kao da su olimpijski prvaci u bacanju kladiva bili tu. Ciglama i kamenjem nas precizno pogađali na 60 metara, ne znam kako smo izvukli živu glavu. Trčimo, Ilija Dušana nos, a ja sve vičem: „Al be back, al be back”. Otišli prijaviti policiji, nisu nam vjerovali, ismijali se i istjerali nas iz stanice. Kažu: „Ajde napolje da ne bi i ovde popušili batine”.